Daj svoje mišljenje.
Imala sam baku i deku. Roditelji su mi razvedeni, dolazila sam kod tate barem jednom mesečno kako bih se videla sa njima. Ali, ja sam to vreme iskorišćavala da igram igrice sa drugaricama. Baka i deka su me stalno opominjali za to ali ja ništa nisam uradila, imala sam samo 8-9 godina u to vreme. Dok jednog dana kada je počela korona nisam saznala da mi deka ima rak. Nisam ga videla par meseci, a kada jesam to je bio drugi čovek. Mršaviji 60 kg, bez emocija i energije. Preminuo je par meseci nakon toga. Tada sam rekla da ću provoditi vreme sa bakom. Međutim, karantin je sve to sprečio i retko sam je viđala. Prošlo je dve godine od smrti deke, bio je bakin rođendan. Kupili smo joj poklon moj brat i ja, plakala je. Rekla je da nas nikada neće zaboraviti i da nas najviše voli na šta sam ja rekla da će još dugo da živi i da ćemo se češće viđati od sada. Ni mesec dana nakon toga imala je moždani udar i preminula je. Grize me savest svakog dana što sam trošila vreme na je*ene igrice.
