Daj svoje mišljenje.
Teško mi pada što se osećam nevoljeno od strane svog dečka. Gledam momke koji čine jako lepe stvari za svoje devojke, lepe i velike gestove, onda neke male sitnice koje puno znače... Pitam se samo zašto ja nisam bila te sreće da nađem takvog momka. Duboko u sebi znam da brine za mene, brine da li sam jela, da li sam dobro, naručuje mi neke stvari kad sebi nešto naručuje neke tako sitnice, tu je ako treba nešto da mi se popravi... Ali problem je što mi nikada neće reći da sam lepa jer on kaže da se to podrazumeva da sam mu najlepša, retko će reći da me voli i za to kaže da se podrazumeva, neće mi kuputi cveće niti tako nešto, piše mi ali retko kada će nazvati na telefon. Kada priča o nekom događaju ili nečemu uvek kaže mi ćemo, nama... Gleda nekako kao da ćemo zauvek biti zajedno, ali eto ne pokazuje ljubav. I kad se požalim na to sve on kaže da je to moje mišljenje i moja osećanja i da to nije stvarno tako nego da ja ne primećujem da me voli i da je moj problem što mislim suprotno.
