Ispovesti

Čuvala sam malog brata, dete od strica. Ima skoro godinu dana, miran je, umiljat. Igrali smo se na krevetu sa još dve njegove sestre. Okrenula sam se da pokupim neke igračke i pomognem jednoj od sestara, bratić je pao sa kreveta, nisam ni videla kako se sve desilo. Malo je plakao, ali u suštini ništa ozbiljno. Strina i stric otišli, ja zovem, pišem poruke kako je, šta radi beba. Sve vreme mi je u glavi da je beba mogla da slomi vrat, ne daj Bože, ili da se ozbiljno povredi, zbog moje nepažnje. Strina kaže da je to ok, mislim ništa važno, padaju deca i to, a mene grize zavest, mnogo me sramota, osećam se nesposobno. Danas strina poslala mojoj sestri snimak od bratića kako hoda, meni ne. Strašno mi je žao, nisam gledala u tel ili nešto, volim jako da čuvam decu, ali desilo se. Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome...