Ispovesti

Najboljoj drugarici sam dva puta platila letovanje jer nije imala novca, a želela sam da i ona pođe sa mnom. Nikad mi nije bio problem da je nekad počastim u kafiću, restoranu, kupim sladoled, sok itd. Kad je pre mesec dana dobila prvu platu (i to dosta visoku) setila se da uradi nokte, da da 100 e na frizera, kupi garderobu i brdo šminke, a nije se setila da me počasti kafom od 200 dinara. Zvala me u kafić da “proslavi” i na kraju je svaka platila svoj deo. Nemojte mi sad pričati kako sam ja zla jer očekujem da me izvede na piće jednom u svom životu i kako nije ona dužna da me vodi na kafu jer sam joj platila letovanje. Nije dužna, ali mi nije jasno kako nema nikakav “osećaj” za to. Valjda je to stvar i nekog vaspitanja i kulture. Zar joj je bilo toliko teško platiti jedno piće drugarici?