Daj svoje mišljenje.
Momka varam kad mi je dosadno. On je divan, pametan, nježan, duhovit, sluša me, priča zanimljive priče, sex nam je odličan i nema osobe s kojom se slažem bolje nego s njim, ali ima perioda kad je jako pasivan i ne radi mu se ništa, ne ide mu se nigdje, ne druži mu se s nikim osim sa mnom i to me ubije i isrcpi. I onda kad mi prekipe 4 zida, nađem si nekog, malo se družimo, spavam s njim i mirna sam. I tako funkcioniramo već 8 godina.
Sve bi učinila za momka, ostali smo skupa i kad je doživio nesreću, zeznuo fakultet, dobio otkaz. I ne smeta mi način na koji živimo. Oboma nam je dobro i volimo se, samo ja to malo adrenalina u trenu nađem negdje drugdje i vratim se kući i mirno spavam, a nakon toga sam još bolja i pažljivija prema njemu. Osudite dušmani, puno me briga :*
