Daj svoje mišljenje.
Tata je bio godinu dana na službenom putu i nestrpljivo sam čekala dan kad će da se vrati kući. Javio je mami da stiže tog jutra oko 12h. Probudila sam se ranije i čekala ga.. Ako nešto na svetu najviše mrzim, to je da čekam, popela sam se na stolicu da bih dohvatila zidni sat i pomerila kazaljke na 12h. I zatim počela da vrištim po kući "Mamaa, tata treba da stignee za koji sekund!" Ona se brzo obukla i naparfemisala. Čekale smo i čekale, ali on nije dolazio. Mama se uspaničila i pozvala ga da ga pita gde je, on je rekao da je tek sad ušao u autobus. Mama je onda shvatila šta sam uradila. Pomilovala me po kosici i rekla: "Dušo, ne možeš da utičeš na vreme, sad si poželela da ga ubrzaš, a mnogo puta u životu ćeš poželeti da ga zaustaviš, još više puta da ga vratiš."
Pogledala sam je čudno, imala sam 6 godina i nisam shvatila šta je time htela da mi kaže, ali sad i te kako shvatam ..
