Daj svoje mišljenje.
Sve što mi na ovom svetu pričinjava sreću, daje nadu za život, čini najveću podršku, pre svega prijatelja pa onda nešto drugo, je moja žena. Imam 37 godina. Preživeo sam mnogo toga. Tri saobraćajne nesreće, treća je bila kobna. Izgubio sam obe noge. Moja supruga od 30 godina, tada je imala 24, i posle te nesreće ostala je uz mene. Ja sam joj predložio da se rastanemo, da potraži nekog uz koga se neće stideti, nekog sa kime može da prošeta, da se igra sa decom... bio sam očajan. Međutim ona se tada naljutila razvukla mi šamarčinu preko vilice, i rekla: "Još jednom čujem takvu glupost, letiš iz kuće!" Posle tog šamara, meni su suze krenule, nisam mogao da se suzdržim, plakao sam 2 sata kao kiša bez prestanka, držao sam je zagrljenu pored sebe svih 2 sata, nisam tada bio ni svestan kakvu osobu pored sebe imam!!! Posle te nesreće nakon godinu dana, hteo sam da joj se zahvalim i priredio iznenađenje, a to je bilo ponovno venčanje u drugoj državi! Uspeh je u tome, imamo četvoro dece!
