Ispovesti

Pre neko veče čekajući dečka da izađe iz radnje vidim dečaka kako prolazi sa svojim drugarima i sreće svog dedu. Pozdravljaju se, razmene par reči i svako nastavi svojim putem. Dečak se okreće, doziva dedu i kaže mu: 'Dekoo, volim te!' Nastavlja par koraka, opet zastane: 'Deko, hoćemo li da sedimo u dvorištu posle zajedno?' Deda klima glavom. On ponavlja opet: 'Deko, volim te! '. Gledala sam očima punim suza, sva naježena. Izgubila sam zauvek svog dedu pre 2 godine i sve na ovom svetu bih dala da i on i ja možemo kao nekad da sedimo zajedno u dvorištu i da ja njemu mogu da kažem te dve, najdivnije reci VOLIM TE!