Ispovesti

Pre neki dan, izlazim ja iz zgrade predveče, kad na stepenicama sede klinci iz kraja. Sve ona dečica od 5 do 10 godina. I čujem kako jedna devojčica kaže: "pomerite se da prođe čiko". Oni se svi pomeraju, kažu mi "dobro veče". Ja prolazim sa svojih 25 godina. "Dobro veče čiko". I onda se setim kad sam ja tu sa svojim drugovima sedeo posle basketa, svi mrtvi umorni, pričamo o dogodovštinama od tog dana, svi imamo po otprilike isto godina kao sad ovi klinci. Nikoga od njih nisam video godinama, svi se raštrkali po belom svetu, fakulteti, poslovi, inostranstvo, neki se i oženili i udali. Kao da je bilo prošle sedmice. Nešto me steglo u stomaku i pomislio sam kako reka vremena nemilosrdno teče i da ću ovako nešto pomisliti i sa svojih 50. kad prođem pored nekih momaka koji imaju po dvadesetak godina. Došlo mi bilo da zaplačem. Ne osećam se kao "čiko" i ne znam treba li.