Prvo sto radim svakog jutra, podignem majcu i gledam jel mi se smanjio stomak....
Tata mi je alkoholičar, muči me ceo život, brat je skoro pa narkoman, i on pije, mama je pukla sa živcima, muči se sama i radi. I nikada me niko nije pitao kako se ja osećam, svi misle da je meni lako. A ja bih najviše volela da umrem, jer od života nemam ništa. Imam još jednu godinu srednje i ne znam šta ću posle. Jer nema ko da me podrži i pomogne da idem dalje.
Drži mama predavanje sestri pred izlazak naveče, i kaže : '' U moje vrijeme je bilo sramota držati se sa momkom za ruku i ljubiti se po gradu.''
Tata: '' Ko zna na šta su bili nalik ti sa kojima si 'odala pa te bilo sramota.''
Mene je uvijek zanimalo da li momke žulja njihova alatka kad spavaju na stomaku, ali nisam imala priliku da pitam.
Blejim sa ortakom u parove koji se ljube, nek im bude nezgodno... kad mi već nemamo cure.
Svaki put kad krenem na usmeni ispit, ja sebi kažem: "Budi Aska!"
Kada se ljubim sa djevojkom, nikada ne zatvaram oči. Ona misli da je to bezveze, ali ja obožavam da gledam... onako izbliza. Prelijepa je i ne želim da sklonim oči sa nje ni jednog trena.
Ja imam 21 godinu, a moja najbolja prijateljica 42. Družimo se pet godina, i postali smo najbolji prijatelji. Neko misli da to nije normalno, ali ja mislim da je to sasvim ok. Jer boljeg prijatelja od nje nemam.
Kad god naša profesorica ispriča vic, prvo se niko ne smije, pa se neko počne kofol smijati iz zadnjih klupa pa to bude toliko smešno da se svi počnu smijati... a jadna profesorica misli da je vic smešan.