Plašim se da nikada neću biti srećna, ali onako zaista srećna.
Kad sam na plaži, uvlačim stomak da bi mi se videlo ono malo što imam od pločica.
Moj decko je odbio ponudu jednog fudbalskog kluba samo da bi bio sa mnom jer zbog posla ne mogu da napustim grad gde zivim. Igra fudbal od pete godine,vec jednom je dobio ponudu kada mu je bilo 16 godina,ali je zbog povrede odustao i nije prihvatio...to ga je mnogo razocaralo, u pitanju je klub za koji navija..sada, posle nekoliko godina, opet mu se ukazuje prilika, ali je neće prihvatiti,zbog mene...Grize me savest mnogo, jer je jako talentovan...
Danas mi je rođendan, i usput sam napravio mali eksperiment. Sa svog FB profila sam namerno sklonio datum rođenja da vidim ko će od prijatelja stvarno da se seti. Naravno, samo su se dve drugarice iz srednje setile, ostali ništa, nula. Tužno je kako nam se sve svelo na internet, kako jedino tamo možemo da vidimo kome je kad rođendan i i još neke nebitne stvari. Sećam se kao klinac skupi se po 20- 30 klinaca iz kraja, pa slavimo ko da je ne znam šta, a ne običan rođendan. Čini mi se da nas internet sve više udaljava jedne od drugih, nego što nas spaja.
Ja i drugarica smo planirale da upisemo isti fax, na kom je inače veća konkurencija i malo teže se upada. Ja sam upala, ona ne. Od tada mi jedva ćao kaže kad se sretnemo.
Osećam se moćno kada u kafiću svoj Iphone stavim na sto.
Tata me je jutros probudio rečima " Miloše bekrijo ,sve si pare popio" ... morao sam ustati xD
Kada sam bila mala otišla sam sa mamom kod frizera, i rekla mu da želim da me ošiša na "dugu kosu" (želela sam da mi kosa bude jos duža).
Pokušao sam da smuvam neku devojku kao Ted iz "How I met your mother", rečenicom "Žena me ostavila ispred oltara". Kad sam to rekao jednoj devojci ona me pogledala od glave do peta i rekla "Nije ni čudo." Bedak.