Daj svoje mišljenje.
Imam 34 godine i upravo sam shvatila da u celom svom životu nisam bila srećna. Nikad. Ne istinski. Odrasla sam u porodici sa oba toksična roditelja, dobijala batine od kako sam bila beba pa sve do svoje 14. godine, od čega je ostala posledica toga da uvek budem na oprezu, paranoična i stegnuta. I dalje živim sa tim istim roditeljima jer nemam para da se odselim iz razloga što oni ne rade i ja ih izdržavam. Ukoliko svejedno odem, kao odmazdu prodaće porodičnu kuću iz detinjstva, što ne mogu da dopustim. To je jedino mesto koje su baka i deka učinili domom. Nikada nisam bila u vezi, samo u pokušajima iste. Uvek bila ostavljana. Prvi posao sam pronašla tek 5 godina nakon masteriranja. Za sve što sam postigla sam morala troduplo da se pomučim od prosečne osobe. Itd, itd... Mislim da sam dobra osoba, samo baš, baš nisam imala sreće sa podeljenim kartama.
