Daj svoje mišljenje.
Nakon određenih zdravstvenih komplikacija u 20.-im, saznala sam da nikada neću imati decu. To je za mene bila najstašnija vest jer sam bila u vezi sa momkom sa kojim sam htela dom i porodicu. Nikada mu nisam rekla. Dugi niz meseci, potom i godina sam više raskidala sa dotičnim u želji da se odvojim od njega. Ali smo se uvek vraćali jedno drugom. Zaljubljeni. Toliko sam ga volela da sam uspela skupiti snage i oterati ga od sebe. Nije me lako pustio... Nakon par godina vidim da se oženio i dobio sina. Čuli smo se za ovih 10.-ak godina 2x. Svaki put nakon toga sam završavala na lekovima za smirnje. Evo i sada plačem dok ovo pišem. Kaže da mu je lepo i da mu je najlepše kada se vrati sa posla i klinac ga zagrli. Ostvario je najlepšu životnu ulogu. Ne prođe mesec dana da ga makar jednom ne sanjam... Sinoć sam ga baš usnila... Znam da sam uradila ispravno za čoveka koga ću zauvek voleti.
