Daj svoje mišljenje.
Jako bliska drugarica mi je pre par meseci saopštila da ću joj biti kuma na venčanju i bila sam presrećna iako nisam očekivala da će izabrati mene jer ima još par dugogodišnjih bliskih prijateljica. Poslednjih par godina smo zajedno prošle kroz sito i rešeto, delile sve uspone, padove, katastrofe. Nismo klinke, bliže smo 40tim godinama. I nazove me pre neki dan da mi saopšti da me voli i da se izvinjava, ali shvatila je da ipak želi da joj kuma bude jedna od tih drugarica i pravi malo venčanje na koje su pozvani samo kumovi i najuža rodbina (i par drugarica kojima je ona kumovala na venčanjima, ma i kojima nije) sve sa djecom i bebama.. a za mene nema mesta. Znala sam da će želeti malo venčanje i da joj je žao što ne može da pozove sve svoje bliske ljude pa sam se tokom ovih par meseci nudila i da joj organizujemo neku proslavu samo za njene ljude-devojačko ili šta god bi joj trudnoj prijalo. I ostade na tome da ja nisam pozvana, ali da to ne menja ništa u našem odnosu. Evo u šoku sam 😂
